Direktor je poslao svim šefovima radnji email u kome je napisao da obaveste sve penzionere da u njihovoj radnji sada mogu da kupuju proizvode putem administrativne zabrane.
Naravno, svi šefovi su to i uradili. Nakon mesec dana se ispostavilo da samo u nekim radnjama penzioneri koriste tu povoljnost. Kada je pitao šefove da li su obavestili penzionere svi su rekli da jesu.
Odlaskom na teren utvrdio je sledeće: U radnjama gde su napisali da penzioneri mogu da koriste administrativnu zabranu nije bilo prodaje, a u radnjama gde su šefovi napisali da penzioneri mogu da kupuju na KREDIT, veliki broj penzionera je kupovao! Očigledna pouka: Daleko je efikasnije koristiti jezik koji kupci razumeju nego ih edukovati da nauče poslovni jezik. Što bi naš narod rekao: “Ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu”. A prava anegdota je bila kada je šef jedne radnje pokazao da je obavestio penzionere tako što je odštampao email (font 12) i okačio ga na stub ispred radnje. Naravno poruku je okačio na jedno 2,5 m visine kako bi bio siguran da niko neće moći da žvrlja po poruci. To što penzioneri nisu mogli da pročitaju poruku nije bio njegov problem.
