Juče je Dragana imala razgovor sa našim prijateljem koji se sprema za prodajne sastanke. Uhvatila ga je trema i ona mu je ispričala priču o Spartancima. To me je podsetilo na moju omiljenu priču za treninge u Crnoj Gori. Dešava se tokom dobro poznatog boja u Karkovoj Luči 1839 godine. Pet sinova čuvenog junaka Velaša Petrova iz sela Glavica iz Bjelopavlića uzeli su svoje oružje i potrčali u borbu. Najmlađi njegov sin Spasoje još nije imao 15 godina te nije ni imao svoje oružje. Zato je zamolio svog oca koji je tada imao 77 godina da mu da nešto od oružja. Poslušajte Velašev odgovor: “Ne dam, nego eno onamo, đe čuješ ono junačko veselje, dosta i oružja i glava, pa ako ništa ne donio, od tuda mi i ne dolazio”.
Spasoje je goloruk krenuo u bitku u kojoj je ubio čuvenog Paška Škrelju, čiju glavu i oružje je iz bitke doneo kući.
Sada zamislite sebe da imate 15 godina i da vas otac šalje golorukog na dušmane. Da li biste bili pod stresom? Znam da je teško da ovo zamislite jer današnjim četrnaestogodišnjacima majke ne daju da bace kesu sa đubretom u kontejner da se ne zaprljaju! Zato sledeći put kada budete po pritiskom setite se ove priče o Spasoju Velaševu. Spasoje je svake sekunde mogao da pogine. A šta je vaša najveća opasnost? Da nećete dobiti to menadžersko ili direktorsko mesto? Da nećete ostvariti mesečnu kvotu? Da ćete dobiti otkaz? Da nećete moći da otplaćujete kredit?
Šta god da je ostaćete živi i jedino o čemu treba da razmišljate je da li ste ostali čistog obraza.
Алал им качамак, и татку и сину…