Ulazi prodavac kod potencijalnog klijenta sa nekoliko uzoraka proizvoda.
– Dobar dan, molim vas za par minuta, da vam predstavim vrednosti naših proizvoda za vašu firmu?
– Gospodine, vrlo rado bih uzeo vaše proizvode, ali nemam gde da ih stavim. Vidite i sami da mi je radnja puna ko oko.
Gleda prodavac, stvarno radnja puna kao oko, i taman u momentu odustajanja, ugleda jednu kutiju iza gazde koji je usluživao mušteriju. Nabaci osmeh.
– Stvarno, radnja vam je puna kao oko. Svaka čast, imate i dosta kupaca. Nego da vas pitam, koliko košta ona kutija iza vas..
– Koja? Ova.
– Da. Baš ta.
– Ima u njoj još nekoliko proizvoda… komad je 75 dinara…
– U redu, dajte mi sve što ima u njoj i tu kutiju…
Gazda mu daje proizvode i kutiju i u tom momentu prodavac pita:
– Eto, napravili smo zajedno prostor za moje proizvode… da li mogu da ih pozicioniram na mesto gde je bila ova kutija?
– Gazda, svaka ti čast. Stavi gde hoćeš…
Priču mi je ispričao Aleksandar Saša Grbović
