Iz nekon nedokučivog razloga ljudi koji rade u velikim koriporacijama metaforično se predstavljaju kao mravi. Možda zato što kao i mravi po ceo dan rade. Tu se asocijacija sa ljudima koji rade u korporacijama (ne) završava, jer nastavljam priču o razgovoru, tokom jedne pauze na treningu. Milan mi je rekao da ti mravi koji po ceo dan rade ni ne primećuju kada neki mrav stane sa poslom, jer je umro. Ostali mravi nastave sa radom idući svojim putem i zaobilazeći mrtvog kolegu mrava. Tako to traje puna tri dana. Nakon toga jedan od njegovih kolega uzima zemne ostatke i nosi ga na mravlju deponiju, odnosno groblje. E sada zašto im treba baš tri dana, a ne dva ili pet? Toliko vremena im je potrebno dok ne počnu da ispuštaju njihovu (ne mravlju nego) oleinsku kiselinu. Taj miris, odnosno smrad, šalje drugim mravima poruku da im je kolega umro. Naučnicima je ovo bilo interesantno, pa su žive mrave mazali oleinskom kiselinom. Njihove kolege su ih tako žive bacali na deponiju, Ti „zombi“ mravi bi se nakon toga temeljno čistili od te oleinske kiseline, je su znali da ukoliko se ne oslobode smrada biće ponovo „živi sahranjeni“. Eto, iz svakog razgovor se sazna nešto iz čega može da se izvuče pouka.
