96. Iskrena reklama o majanskim devicama i manastirskoj rakiji

Svako od nas se već navikao da ono što nam se prodaje ne izgleda u stvarnosti kao što izgleda na reklami. Ali kupci kao da vole da budu zavedeni. Vole da čuju priču. Da je taj takos koji su kupili zamotala majanska devica. Ako je ona zauzeta, može da takos zamota i Karlos. Sledeći put će majanska devica možda biti slobodna. Ovo me podsetilo na događaj iz jednog beogradskog restorana. Kada sam nakon treninga stigao na večeru, kolege su već bile tu i počeli su sa pićem. Još nisam ni seo, a kolektivno sam dobio preporuku da moram da probam manastirku rakiju. Ispričali su mi sledeću priču: “To je rakija koja se pravi od dunje, u jako malim količinama, a recepturu zna samo 7 sveštenika koji recepturu prenose…” Radoznao kakav sam već upitah ih o kom manastiru se radi. E, tog odgovora nisu mogli da se sete, pa smo morali da sačekamo našeg konobara. Mahali smo mu, zvali ga, ali on je baš bio u gužvi. Sada smo se već bili zainatili da dobijemo odgovor i zaustavio sam drugog konobara i pitao ga: “Molim Vas, kažite mi odakle nabavljate ovu dunju?” Konobar me pogledao i u odlazeći rekao: “Pa, imate tu rakiju u Maksiju!” Svi smo se pogledali i to je bio onaj osećaj kao kada dete po prvi put pomisli da Deda Mraz u stvari ne postoji, nego da je to samo jedna lepa priča, da ne kažem reklama.

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five × four =